Увек сам волео псе, али пошто сам подстанар, нисам у прилици да их имам. Зато сам се јако обрадовао када сам од маме и тате за рођендан добио папагаја. Коле, како сам га назвао, је розела - врста папагаја која је по природи прилишно плашљива и јако се тешко припитомљава. Али, ја сам веома упоран па сам заједно са мамом направио Колету његов кутак. Мама му је на једном од зидова нацртала палму. Његов кавез смо сместили на тај зид како би га та слика подсећала на његово природно станиште.

Недуго затим, дали смо се у потрагу за прикладним дрветом које смо ставили у саксију, прелили је гипсом, да се на преврне, и поставили је испред великог огледала у ходнику. Данима сам отварао вратанца кавеза, покушавајући да наговорим Колета да изађе напоље и слети на то дрво. И, као и обично, моја упорност се исплатила! Једног дана је Коле излетео из кавеза и стао на своје дрво. Цвркутао је и шепурио се пред огледалом, зато што је био слободан и срећан. Од тада ме је сваког јутра будио својим цвркутањем, као да је хтео да ми каже колико ми је захвалан што има свој кутак у стану.

После извесног времена, газда нам је рекао да имамо још пола године да ту живимо и да морамо да бацимо Колетово дрво, а да њега морамо да држимо у кавезу. После тога, отишао сам у своју собу и почео да плачем. Коле је то чуо и почео да цвркуће, као да је знао да више нећемо моћи да га пуштамо ван кавеза. Пошто нисам могао да поднесем да Коле све време буде у кавезу, мама и ја смо одлучили да га однесемо у Зоолошки врт. Ја ипак нисам могао да одем са мамом, јер ми је било јако тешко због растанка са Колетом. Али, кад сам боље размислио, Коле ће тамо имати друштво и већи простор, него код мене у малом стану.

Иван Потпара

Овај рад је настао у креативној радионици Малог биоскопа, након гледања филма „Леси се враћа кући“.